Strip i grafički roman
Kafka u carstvu stripa

Kafka je i sâm crtao i sigurno bi mu se dopali ovi stripovi i grafički romani čiji su autori i autorke strip umetnici i umetnice iz raznih delova sveta, a kojima je zajednička tema: Franc Kafka.

Ulrih Figener

Poznato nam je da je Kafka voleo da crta i da odlazi u bioskop. Otud možemo da pretpostavimo da bi mu se dopale vizuelne realizacije njegovih dela kao što su, primera radi, stripovi. U januaru 2024. izložba posvećena knjizi Kompletni Kafka austrijskog strip umetnika Nikolasa Malera počeće svoju turneju po Goethe-Institutima širom sveta (uz posredovanje Goethe-Instituta u Lionu). Pritom je Malerov minimalistički potez blizak Kafkinom crtačkom stilu. Međutim, Nikolas Maler nipošto nije prvi autor stripa koji je pretočio Kafkina dela ili njegovu biografiju u formu stripa.

Dejvid Zejn Majrovic – svestrani scenarista

Najaktivniji među njima je američki pisac, novinar i reditelj Dejvid Zejn Majrovic koji je napisao scenarija za tri velike adaptacije Kafke, u potpuno različitim stilovima.

Najpre treba pomenuti Introducing Kafka (na srpskom Kafka za početnike), uvod u Kafkin život i delo. Ilustrator je genijalni Robert Kramb, veliki majstor američkog andergraund stripa koji je, između ostalog, poznat i po figurama kao što su Gospodin Prirodni i Mačak Fric, ali i po brojnim autobiografskim stripovima i adaptaciji Biblije Knjiga postanja. Majrovic i Kramb težište, s jedne strane, stavljaju na istorijski kontekst Kafkinog života (Češka kao deo Austrougarske, Prvi svetski rat, stalno prisutni antisemitizam, formiranje Čehoslovačke), a, s druge strane, na njegove opsesije i traume poput dominantnog oca, mržnje prema samom sebi i njegovih strahova u ophođenju prema ženama. Granice između njegovog života i stvaralaštva su fluidne, a Kramb, koji za Kafku kaže da je „moj duhovni brat”, ih inscenira snažnim slikama, u svom ekspresivnom stilu punom šrafura.

Za Zamak (engl. The Castle, češki Zámek) je Majrovic sarađivao sa češkim crtačem i pevačem Jaromirom 99 (Jaromir Švejdik) koji je poznat pre svega za svoj rad na stripu i crtanom filmu Alois Nebel, zajedno sa piscem Jaroslavom Rudišom. Zajedno sa Rudišom je i jedan od dvojice pevača Kafka benda, koji će u okviru jubilarne 2024. godine da krene na veliku evropsku turneju. Jaromir 99 radi sa snažnim crno-sivo-belim kontrastima koji podsećaju na drvorez. Stiče se utisak jasnoće, ali i teskobe i tajanstvenosti.

Tu je i Proces (engl. The Trial, franc. Le procés) sa poznatom francuskom strip umetnicom, slikarkom i novinskom crtačicom Šantal Montelje. Poznata je po ostvarenjima Černobilu, ljubavi moja ili po svojoj autobiografiji Rekonstrukcija. Stvara u realistično-nadrealnom stilu, a glavnom junaku Jozefu K. daje Kafkine crte lica – na šta se, s obzirom na biografsku dimenziju njegovih dela, često nailazi i u drugim adaptacijama.

Veliki broj francuskih adaptacija

Uopšteno posmatrano, najveći broj obrada Kafkinih dela potiče iz Francuske, mahom kao grafički romani, što je posve očekivano s obzirom na živost tamošnje strip scene.

I Seka (Erik Lasnel) i Klod (Klod Voaro) su obradili Le procès (nije prevedeno na nemački). Višebojni i veseli crtački stil znatno umanjuje teskobu ovog dela. Mali vizuelni gegovi unose malo vedrine u ovu priču – Jozef K. radi u Brod banci u kojoj postoje brojni natpisi sa slovom „K”, sreće sveštenika sa žičanim oreolom pričvršćenim na glavi i, na kraju, od Maksa Broda za pogubljenje dobija venac. Ipak, ne izostaje ni apsurd zagonetnog procesa zbog konačno i strada K., prikazan gomilom sudskih spisa koji bujaju na sve strane, zdanjima čije velike sudnice i zavojita stepeništa unose konfuziju, kao i završna scena u kojoj Jozef K. svoju odrubljenu glavu nosi ispod pazuha.

Drugačiju atmosferu nam nude Silven Rikar i Mael, obojica dugogodišnji profesionalci, u Dans la colonie pénitentiaire (U kažnjeničkoj koloniji). Jedan poslanik iz domovine posećuje kažnjeničku koloniju u pustinji gde je zamoljen da bude svedok prilikom pogubljenja čiji je povod beznačajan. U ovom kamernom igrokazu svedenom na najvažnije elemente, prepunom upečatljivih slika u nijansama oker boje, bogatom mimikom se prikazuje opsednutost dežurnog oficira i surovost metoda kažnjavanja. Na kraju, okrivljeni biva oslobođen, a oficir strada od mašine za mučenje. Međutim, opasnost nije sasvim nestala jer pristalice surovog kažnjavanja vrebaju najpovoljniji trenutak za povratak.

Aleksander Ka: Les monstres aux pieds d’argile | Courtesy / © Éditions Tanibis Aleksandr Ka je autor obrada nekoliko pripovedaka nemačkih klasika u zbirci es monstres aux pieds d’argile (nije prevedena na nemački, doslovno: Čudovišta na glinenim nogama). Među njima su i tri obrade po Kafkinim tekstovima (Izveštaj za jednu akademiju, Preobražaj, Umetnik u gladovanju). Artur, jedan od likova koji se stalno javljaju u Ka-ovim stripovima, u jednom velikom gradu sreće stvorenja koja njihovi sugrađani smatraju „čudovištima”, a koja njemu pričaju svoje priče. Autor dvobojnim crno-zelenim slikama punim šarma i uvrnute melanholije pokazuje svoje simpatije prema tim nevoljnim autsajderima.

Danijel Kasanav i Rober Kara u svom obimnom grafičkom romanu L’Amérique transformišu Kafkin nedovršeni roman Amerika u dinamične crno-bele šrafirane slike. Taj zbunjujući novi svet u kojem Karl Rosman mora da se snalazi i koji ne može da veruje svakom, prikazuje se upečatljivo kroz veličanstvene (urbane) pejzaže i izuzetne ekspresivne likove.

Preduzimljivi scenarista Korbejran (Erik Koberan), koji je poznat po krajnje heterogenim delima poput Le Chant des styrges (fentezi triler), ili Zélie et compagnie (dečji strip) i crtač Orn (Orn Perear) takođe se bave Kafkom. Preobražaj Gregora Samse u bespomoćnog kukca prikazuju jasnim i ujedno tmurnim bojama.

Metamorfoze su svuda

La metamorfosis aus der Reihe Manga de dokuha | Bargain Sakuraichi (Toshifumi Sakurai): La métamorphose | Courtesy / © Herder Editorial and Akata Editions Kafkin Preobražaj ima daleko najveći broj adaptiranih verzija. Među autorima su i troje japanskih crtača stripova.

Najpre treba spomenuti Bargaina Sakuraičija (Tošufimi Sakuraj) u čijoj mangi glavnu ulogu igra perverzni vremešni otac Gregora Samse, iz čije perspektive se sve pripoveda, Finansijski propsli i prilično lenji penzioner mora ponovo da ide da radi, nakon preobražaja svog sina koji je do tada hranio porodicu. Sakurači inscenira crnu komediju čiji junaci imaju grotesko izobličena lica. Još odbojniji od insekta Gregora su proračunati i bezosećajni „normalni” ljudi unutar i izvan njegove porodice.

Hirojuki Sugahara jednostavnim, pomalo karikaturalnim slikama, svedenim na ono najbitnije, opisuje metamorfozu Gure Gorua („Gregor” u japanskom izgovoru). U ovom stripu ima dosta humora, a može se čitati i kao kritika sveta rada i njegovih surovih zahteva koji se postavljaju pred zaposlene.

U sklopu svog istraživanja sam naišao i na jedan anonimni strip u stilu starijih mangi, npr. Astro Boy ih serije Manga de dokuha (まんがで読破 = Čitanje sa mangama) japanskog izdavača Ist pres koji širokoj publici želi da približi književne klasike. U pripovetku Preobražaj su upleteni i elementi iz Kafkinog života i aluzije na druga njegova dela.

Sa Kafkom za Ameriku

Američki strip autor Piter Kuper se detaljno bavio Kafkom i objavio tri toma kratkih priča The Metamorphosis, Give It Up! und Kafkaesque (nisu objavljeni na nemačkom jeziku). U ekspresivnim crno-belim kontrastima skicira krajnje svedene sumorne slikovne svetove. Kafkine pripovetke (između ostalog Preobražaj, Umetnik u gladovanju i Okani se!) delimično se metaforički transponuju u današnju Ameriku sa njenim modernim megalopolisima umesto mirnog Praga s početka 20. veka.

Real Godbu, kanadski umetnik koji je presudno doprineo jačanju strip scene u Kvebeku, nam nudi L’Amérique ou Le Disparu (nije objavljeno na nemačkom = Amerika ili nestala osoba). U stilu „čiste linije” pratimo putovanje pomalo naivnog Karla Rosmana za Njujork i u unutrašnjost Amerike. Njegove tragikomične avanture pružaju neobičnu, ali ujedno neobično realnu sliku Amerike. Postoje brojne vizuelne aluzije na filmove Čarlija Čaplina i Orsona Velsa, a i sâm Kafka jednom sporednom sliku pozajmljuje svoje crte lica.

Na Kafkinom maternjem jeziku

Strip Morica Štetera Presuda se u pogovovu stručnjaka za Kafku Rajnera Štaha izričito hvali kao moguć put ka vizuelnoj interpretaciji ovog praškog autora. Umetnik koji je poznat po svojim grafičkim romanima Bonhefer i Luter skicira bezmalo ekspresionistički kamerni pozorišni komad. Poigrava se sa vizuelnim elementima – otac glavnog junaka se najednom smanjuje do veličine bebe, a ubrzo potom izrasta u džina. Brada Gregorovog prijatelja u Sankt Peterburgu ne prestaje da buda i postaje neprobojna džungla. Negde pred kraj knjige se raspada do tada pravolinijska struktura tabli, koje postaju rasute krhotine ogledala – sve do Gregorovog sunovrata u reku kada se glavni junak, baš kao i struktura slike, potpuno razliva i nestaje.
Štahov zvanični blagoslov dobijaju i  Avioni u Breši Morica fon Volcogena. Ovaj strip, koji je objavljen 2022. godine, žive, šarene slike prikazuju jedan od manje poznatih Kafkinih tekstova, reportažu o aeromitingu u Severnoj Italiji na kojem je mladi autor učestvovao zajedno sa svojim prijateljima Maksom i Otom Brodom. Njihovo putovanje i svet rane avijacije u dinamičnoj Breši doživljavamo kao bezbrižnu avanturu – tako i sâmog Kafku vidimo u opuštenijem i pozitivnijem svetlu nego inače.
 

Kafkijanski naučno-fantastični triler Martina Frajsa

Svestrani Martin Fraj, koji se kreće u različitim žanrovima poput krimića (Komesaj Ajzele), vesterna (Žena sa srebrnom zvezdom) i parodijom na superheroje (Superbejb) nije pribegao adaptaciji, nego pripoveda sasvim posebnu priču inspirisanu Kafkom. U Gregog Ka u 21. veku su „Desetorica”, konglomerat moćnih multinacionalnih kompanija, došla na vlast u Nemačkoj i vladaju na autoritaran način. Ugledni službenik osiguranja Gregor Ka nevoljno biva upleten u pobunu protiv novih vladara. Svoju ulogu imaju i virtuelna realnost, genetske manipulacija i tehnologija vanzemaljaca. Gregor Ka je utvara koja ne samo da liči na Kafku, nego ima i ljubavnicu po imenu Felis Bauer i simpatije prema kradljivici podataka po imenu Dora. Vizije užasa koje ga proganjaju, njegov kolebljivi karakter, povremeni „preobražaj” u čudovište i birokratija „Desetorice”, koja izaziva teskobu, čine potpunim doživljaj kafkijanskog sistema.

I za kraj

Usput treba još i pomenuti da je poznati španski autor stripova Pako Roka (Glava u oblacima, Crtačeva zima, La casa) ilustrovao jedan tom Kafkinih pripovedaka: La metamorfosis y otros cuentos. Obilato šrafirani crno-beli crteži, koji su delimično realistični a delimično fantastični, oživljavaju KAfkin svet

Mogući zaključak glasi da Kafkine su bezvremene teme uvek aktuelne i uvek iznova fasciniraju strip umetnike i umetnice iz različitih delova sveta. Sva njegova ključna dela su najmanje jedanput, a uglavnom i po nekoliko puta adaptirana u formi stripa, pri čemu Preobražaj – kao možda najpoznatije i najšokantnije Kafkino delo – ima daleko najveći broj obrada. Kafkina dela u stripu, koja smo ovde predstavili, pokazuju svu širinu ovog žanra i podjednako su kreativno i uspešno izvedena. Ovaj izbor nije potpun i konačan. Posebno se zahvaljujemo izdavačima i autorima što su nam ustupili sjajne slike: Filipu (Reprodukt), Emi (SelfMadeHero), Klodu (Éditions Tanibis), Žan-Filipu (6 pieds sous terre éditions), Sindi (Akata Editions), Albi (Herder Editorial), Piteru Kuperu, Valeri (La Pasteque), Viktoru (Astiberri) i Moricu fon Volcogenu.