Izložba „FUTURE PERFECT. Savremena likovna umetnost u Nemačkoj” objedinjuje filmove, fotografije, skulpture, objekte, slike i kolaže šesnaest umetnica i umetnika koji se bave vizijama budućnosti i spekulacijama o toku istorije. Naslov izložbe pritom se odnosi na glagolsko vreme u engleskom jeziku Future Perfect, svršeno buduće vreme, koje označava radnju koja će se završiti u budćnosti pre neke druge radnje, slično kao futur II u nemačkom i srpskom. Iz te perspektive izložba postavlja pitanja kada ćemo budućnost moći da percipiramo kao svršenu, kao prošlost, i kako ćemo onda uopšte više moći da razvijamo vizije, da spekulišemo i da napustimo uobičajene obrasce razmišljanja? Društva na okupu održava mogućnost da spekulišemo, da imenujemo namere, očekivanja i strahove, i da ih koristimo kao obrazloženja za ono što činimo. Međutim, u današnje vreme sve se više čini da je budućnost kritički koncept. Usled ubrzanja koje su omogućile digitalna i mobilna tehnologija, čak je i bliska budućnost postala gotovo nepredvidiva, što znatno otežava usklađivanje različitih tvrdnji o njoj. Primera radi, pad Berlinskog zida i kraj blokovske podele nisu globalizovali svet samo u ekonomskom pogledu, već su označili i kraj brojnih evropskih uvreženih ubeđenja i obrazaca razmišljanja. Uprkos svemu, budućnost je emancipatorski koncept. U trenutku kada je ova izložba koncipirana, civilno društvo je u mnogim zemljama, osobito na jugu Mediterana, zahtevalo budućnost, suočavajući se pritom sa snažnim otporom.
Izložbu FUTURE PERFECT pripremili su Angelika Stepken (Angelika Stepken) i Filip Cigler (Philipp Ziegler) i predstavlja pozicije umetnica i umetnika koji ili potiču iz Nemačke, ili žive u njoj i svi su već doživeli anfirmaciju u vidu nagrada i poziva na učeše na međunarodnim bijenalima ili na izložbi moderne umetnosti documenta Kaselu. Uvid u aktuelnu umetničku produkciju u Nemačkoj nude radovi Neri Bagramijan (Nairy Baghramian), kretativnog dua DAS INSTITUT (Kerstin Breč / Kerstin Brätsch i Adele Reder / Adele Röder), Marijane Kastiljo Debal (Mariana Castillo Deball), Danija Gala (Dani Gal), Siprijena Gajara (Cyprien Gaillard), Anete Kelm (Annette Kelm), Jute Keter (Jutta Koether), Armina Linkea (Armin Linke), Antje Majevski (Antje Majewski), Henrika Olesena (Henrik Olesen), Jorgosa Sapuncisa (Yorgos Sapountzis), Nore Šulc (Nora Schulty), Nasan Tur (Nasan Tur), Dana Voa (Danh Vo) i Klemensa fon Vedemajera (Clemens von Wedemeyer).
Izložbu će otvoriti kustos Filip Cigler (Philipp Ziegler). Tom prilikom će se publici obratiti i Jakša Ćalasan, direktor Narodnog muzeja Crne Gore, dr Ralf Rojš, stalni zamenik ambasadora SR Nemačke u Podgorici, dr Kristof Feldhus, direktor Goethe-Institut-a u Srbiji, te kustoskinja Mirjana Dabović Pejović.
Tokom trajanja izložbe biće organizovani prateći programi, kao na primer, razgovor i mogućnost upoznavanja sa jednom od učesnica izložbe, Antje Majevski (Antje Majewski) i njenim radom, koji će se održati 11. oktobra u 10 časova. Takođe, tokom trajanja izložbe biće organizovana i stručna vođenja, a dalje informacije o pratećem programu biće blagovremeno objavljene.
Filip Cigler je voditelj kustoskog odeljenja Centara za umetnost i medije (ZKM) u Karlsrueu, u Nemačkoj. Od 2012. godine je bio postavio brojne izložbe kao kustos i ko-kustos, uključujući „Seasons of Media Arts” (2021, 2020), „respektive Peter Weibel” (2019), „Hybrid Layers” (2017), „Exo-Evolution” (2016) i „Armin Linke. The Appearance of That Which Cannot be Seen” (2015/2016). Pored rada u Centru za umetnost i medije, kurirao je i međunarodne projekte poput izložbe Instituta za inostrane odnose (ifa) „Future Perfect. Savremena umetnost iz Nemačke”, koja je od 2013. godine na međunarodnoj turneji. Godine 2018. bio je jedan od kustosa 6. Guangdžou trijenala u Guangdong muzeju umetnosti, Guangdžou, Kina, dok je 2021. bio deo kustoskog tima izložbe „Machine Does Not Give Change”, Device_art festival, Zagreb, Hrvatska. Filip Cigler je objavljivao članke i eseje u različitim časopisima i katalozima i nedavno je bio jedan od urednika publikacije „Digital Imaginaries. Afričke pozicije izvan binarnog”. Studirao je istoriju umetnosti i istoriju u Štutgartu, Nemačka i Milanu, Italija.
