Stvaralački prostori u bibliotekama
Kreativne radionice 21. veka

U nemačkim bibliotekama izvršeni su prvi eksperimenti sa otvorenim kreativnim prostorima, takozvanim Makerspaces. Pozitivna iskustva pokazuju da su biblioteke itekako kompatibilne sa pokretom Uradi sam.

Makerspaces su otvoreni prostori u kojima ljudi kreativno rade na fizičkim objektima. To su prostori za nove ideje i projekte po principu Uradi sam. Makerspace, koji se naziva i FabLab (Fabrication Laboratory), zapravo je prostorija u podrumu za hobije digitalnog doba. Međutim, u upotrebi više nisu testera i drvo ili makaze i tkanina, već laserski sekač i 3D štampač. Novi prostori, pored ostalog, služe za umrežavanje. Više se ne majstoriše krišom i za svoju dušu, već se zajednički eksperimentiše u javnom prostoru i pomoću novih tehnika, razmenjujući iskustva i tragajući za ljudima istih interesovanja.

Prvi Makerspaces u nemačkim bibliotekama

Pokret Makerspace se u SAD pojavio već u prvim godinama novog milenijuma, a u međuvremenu je stigao i do nemačkih biblioteka. Gradska biblioteka u Kelnu je 2013. bila prva biblioteka u kojoj je otvoren Makerspace. Osim 3D štampača i skenera, korisnicima danas na novom spratu posvećenom medijima, koji se nalazi u Centralnoj biblioteci na Jozef-Haubrih-hofu stoje na raspolaganju ajpedi, klavijature, gitare kao i upravljač za kontrolu muzičkog softvera. Korisnici ovde mogu da digitalizuju gramofonske ploče, da snimanju podkastove, da komponuju na ajpedima i još mnogo toga. „U Makerspace-u prenosimo znanje i veštine izvan regularnog obrazovnog sistema doprinoseći na taj način povećanju jednakih mogućnosti“, objašnjava Hanelore Fogt, direktorka Gradske biblioteke u Kelnu. „U Makerspace-u svako ima pristup tehničkim inovacijama.“

Saksonska pokrajinska biblioteka - Državna i univerzitetska biblioteka u Drezdenu (SPUB) - bila je prva naučna biblioteka u kojoj su 2014. testirane kreativne mogućnosti FabLab-a: to je bila zajednička akcija biblioteke i nekoliko katedara Tehničkog univerziteta kao i Kreativne radionice FabLab Drezden, putujuće haj tek radionice sa 3D štampačem i laserskim sekačem.

Prenošenje kompetencija kao ključni zadatak biblioteke

Čime su, pak, upravo biblioteke predodređene za uređivanje ovih kreativnih prostora? Da li se FabLab može posmatrati kao dosledni nastavak razvoja onih delatnosti koje su se oduvek odvijale u bibliotekama? Ili se biblioteke, na taj način, kreću u sasvim drugom pravcu? Hanelore Fogt to povezuje više sa kontinuitetom nego sa promenama. „Makerspaces su suštinski najpre nešto relativno novo, ako se izuzmu poslepodnevna kreativna okupljanja u dečijim bibliotekama. Međutim, što se tiče osnovne ideje, mnogo toga se poklapa sa tradicionalnim zadacima biblioteke kao mesta učenja, kao mesta komunikacije i zajedničkih aktivnosti.“

I za Lukasa Ema, koji je rukovodio privremenim FabLab-om u SLUB, Makerspace predstavlja pravi nastavak tog koncepta. „U bibliotekama se o skoro svakoj temi može pronaći velika količina znanja. Međutim, različite stručne oblasti imaju i različite zahteve. Dok su društvene i humanističke nauke veoma vezane za tekst, kod inženjerskih i prirodnih nauka neophodno je da se istraživačima pruži mogućnost rada na najrazličitijim fizičkim objektima.“

Umrežavanje i stručno usavršavanje kao ključni ciljevi

Oba bibliotekara pozitivno ocenjuju svoja prva iskustva sa Makerspaces kreativnim prostorima. „Ponuda je dobro prihvaćena“, zaključuje Em. „A kursevi koje je FabLab Drezden ponudio u svrhu korišćenja alata bili su dobro posećeni.“ Osim toga, katedre koje su učestvovale u ovom projektu organizovale su Letnju školu posvećenu tehnologijama u Makerspace-u. Ohrabren pozitivnim iskustvima, Em sada, zajedno sa partnerima u okviru ove saradnje, planira osnivanje stalnog FabLab-a pri SPUB. Pri tome je jasno da Makerspace ne čini samo hardver koji tamo stoji na raspolaganju: „Korisnicima su potrebni partneri u komunikaciji, koji će im pomoći da savladaju početne i napredne funkcije novih alatki i davati im dragocene savete u vezi sa njihovim korišćenjem“.

U Kelnu, Makerspace ima svoje čvrsto mesto i odlično razrađenu korisničku mrežu. „Uloga biblioteke jeste da učestvuje u posredovanju i realizaciji raznih aktivnosti“, objašnjava Hanelore Fogt. „Ona nudi tehničku i prostornu infrastrukturu - a ljudi se uzajamno pomažu, prenoseći jedni drugima znanje.“ Težište je, dakle, na umrežavanju, informacijama i edukaciji. „Našu obimnu ponudu kurseva građani osmišljavaju za svoje sugrađane. Pri tome, jedan od naših prioriteta jeste otvorena koncepcija.“

Za Hanelore Fogt, jedna od ključnih tačaka je učenje koje obuhvata nekoliko generacija. U kelnskom Makerspace-u učenice i učenici iz obližnje škole "Carica Augusta" nude sledeće kurseve: Komponovanje pomoću ajpeda, Kako da napravim svoj blog?, Digitalna obrada fotografije i Ubrzani 3D kurs za početnike. „Naša ponuda stoga nije usmerena ka tehnički verziranim fanaticima, nego ka svima onima koji žele da nauče nešto novo.“