Klimatske promene
„Nije nam potrebna ekološka diktatura“

Čini se da je zaštita od klimatskih promena, u doba pandemije, potisnuta u drugi plan. Za mnoge je to, na izvestan način, možda ipak dobra prilika: Buduće odricanje od načina života kojim se preterano troše resursi se mnogim ljudima pre čini kao pretnja nego kao šansa. Sociolog i izdavač časopisa „Futurcvaj“ Harald Velcer ipak veruje da će ljudi moći da se ubede u prednosti društva koje vodi računa o klimatskim promenama.

Gospodine Velcer, godinu dana korone znači i godinu dana ograničavanja sebe i drugih - a ljudima je već sada dosta svega. Za ekološku transformaciju je potrebno veće i trajno odricanje. Da li takva poruka uopšte može da se prenese ljudima?

Uopšte ne mislim da je pojam odricanje adekvatan. Rado se o osmišljavanju načina očuvanja civilizacijskih dobara poput slobode i životne sigurnosti. Ali ne postoji društvena promena protiv koje nije bilo protesta. To je neka vrsta rituala: Radi se o očuvanju onoga što trenutno posedujemo. Kad god neko smatra da je ugrožen, on počinje da protestuje. 

Sociolog i socijalni psiholog Harald Velcer je direktor fondacije Osposobljenost za budućnost i izdavač časopisa „Futurcvaj“. | Foto (detalj): © Jens Steingässer Da li nam je potrebna neka vrsta ekološke diktature koja propisuje jasna pravila ponašanja da bismo sproveli neophodne promene?

Ne, nije nam potrebna nikakva ekološka diktatura. Međutim, društveni napredak nikada nije lišen sukoba. To se jasno vidi tokom čitave istorije modernog doba. To što danas imamo zakon o zaštiti na radu, zakon o saodlučivanju, osmočasnovno radno vreme, socijalno osiguranje - za sve to su ljudi morali najpre da se izbore. To tako funkcioniše u modernim demokratijama na temelju pravne države.

Zar nije neophopdno da to bude većinski prihvaćeno među stanovništvom?

Opšta prihvaćenost je iluzija. To je prilično naivno uverenje da će svi uvek dobiti ono što žele. A da je politika zla ako im se to ne da. Pogledajte samo šta je sve nastalo kao posledica protesta. Pogledajte debatu o feminizmu i ravnopravnosti polova. Ona se danas odvija potpuno drugačije nego pre 30 ili 40 godina. Ovaj napredak je posledica velike borbe i nije postignut tako što su svi muškarci odjedanput promenili mišljenje.

Proizvođači velikih terenskih automobila se reklamiraju putem slika koje obećavaju slobodu i udobnost. Koja priča bi mogla da prikaže odricanje od potrošnje u pozitivnom svetlu?

Neuravnotežena percepcija nastaje tako što potrošačko društvo neprestano priča pozitivne priče o sebi, dok ekolološki i klimatski aktivisti isključivo šire priče o propasti planete i o uzdržanosti. Sa aspekta komunikacije, ovo je ogroman problem. O tome se mora govoriti drugačije - kreativnost umesto odricanja. Imamo dovoljno razloga da modernizujemo svoja društva. Možemo na mnogo bolji način da organizujemo javnu mobilnost. Možemo da unapredimo načine stanovanja i da povećamo kvalitet ruralnih prostora. A možemo i da stvorimo drugačiju poljoprivredu i ishranu. Za to nam nije potreban nijedan negativni argument.

Zašto niko ne priča tu priču?

Mi to radimo, u časopisu Futurcvaj (Futurzwei), ali pogledajte izbornu kampanju. U partijskim programima partija zastupljenih u Bundestagu nema ničega što bi imalo veze sa nekim novim početkom. Sve što tamo piše potiče iz 20. veka. Kako onda može da se razvije ideja da bi bilo privlačno i zanimljivo krenuti put drugačijeg društva. Politika skrojena prema rezultatima istraživanja javnog mnenja je, nažalost, pravilo, ali se tu ne radi ni o čemu drugom nego o pogrešno shvaćenoj službi dostave. Etablirane partije moraju da pričaju nove priče. Ako se ne usude da to urade, onda to mora da učini civilno društvo.
Feminizam je pre 40 godina izgledao drugačije nego danas. Demonstracije povodom Svetskog dana žena 2021. ispred Brandenburške kapije u Berlinu. | Foto (detalj): © picture alliance/dpa/Jörg Carstensen Ko treba da uskoči kada partije zakažu - na primer, Petkom za budućnost?

Pokreti civilnog društva, kao što je Petkom za budućnost, počinju da se bave tim temama, ali i ekonomijom, npr. finansijskom privredom. Jedna od velikih tema je i održivost. Neke proizvodne grane takođe prestaju sa korišćenjem uglja. Jedan deo društva je napredniji od politike.

Da li manjine zaista mogu da iniciraju promene?

Društveni pokreti su uvek manjinski pokreti. Pogledajte samo uticaj pokreta Petkom za budućnost. Da nije bilo tog pokreta, koji zapravo predstavlja zanemarljivu manjinu, nemačka savezna vlada 2019. godine nikada ne bi sastavila tzv. Klimatski paket.

Kako bi mogao da izgleda dominantno kulturni model koji podržava klimatski neutalno društvo?
Želim da govorimo o drugim stvarima, a ne o odricanju, i da prenosimo drugačije vrednosti. O čemu govore ljudi kada pre smrti svode račune? Niko neće reći da je premalo kupovao preko Amazona. Kažu, na primer, premalo sam razgovarao sa svojim sinom. Previše sam pažnje posvećivao svojim obavezama, a premalo svojoj porodici. Govori se o međuljudskim odnosima, a ne o potrošnji. Ovo je moj glavni argument: Najvažniji su odnosi sa ljudima, jer povećana potrošnja ne povećava osećaj sreće. Postoji veliki broj lepih doživljaja koji nemaju nikakve veze sa robnom potrošnjom. Ako ljudi prepoznaju dobrobit ekološko-socijalne transformacije, onda će pronaći i nešto pozitivno u njoj.