Urban Incubator

Od pokretanja projekta URBAN INCUBATOR 2011. godine do danas mnogo se šta promenilo u nekada gotovo zaboravljenoj beogradskoj četvrti Savamala, koja leži između obale Save i istorijskog jezgra grada. Savamala je u tom periodu doživela gotovo neverovatan kulturni i urbanistički preobražaj, pa će zato 2017. godina proteći u znaku dokumentovanja i arhiviranja aktivnosti iz prethodnih pet godina. Organizatori, učesnici i publika projekta Urban Incubator još jednom će sve sabrati i oduzeti, trudeći se da utvrde kakve sve tragove može ostaviti jedan vremenski ograničeni kulturni projekat i kakve nove koncepte i podsticaje takav projekat može ponuditi.

Napuštene ulice, mračni ćoškovi, bivša državna preduzeća sa mnogo zaposlenih i malo posla, brojni pecaroši na grobulju brodskih olupina i starih parobroda pod Brankovim mostom, niz radnjica i kafanica i jedan hrabri kulturni centar - tako je 2011. godine izgledala Savamala. Svega nekoliko godina kasnije, stvari su potpuno drugačije. Savamala je danas važno središte beogradskog noćnog života, poznato kao „mali Berlin“. Ovom utisku doprinose i lokali poput pivnice Berliner ili restorana sa brzom hranom Wurstplatz. KC GRAD više nije jedini kulturni centar u četvrti - sada su tu još i MIKSER HAUS, Design Hub GRADSTOR i Design Incubator NOVA ISKRA, koji u Savamalu privlače i brojne umetnike i druge kulturne stvaraoce.
 
Ovim delom grada trenutno, međutim, prevladavaju gradilišta velikog projekta Beograd na vodi, koji arapski investitori, Grad Beograd i državno rukovodstvo sprovode u delo uprkos brojnim protestima. Radikalna verzija tzv. gentrifikacije - pojave koja je uzela maha u mnogim drugim evropskim metropolama, a u Savamali se sprovodi u stilu tipičnom za tranziciju u Jugoistočnoj Evropi - potiskuje tako kulturni i istorijski potencijal suptilne participativne urbanističke obnove, za kakvu se zalaže projekat URBAN INCUBATOR.
 
Pri pokretanju projekta URBAN INCUBATOR - znatno pre nego što će domaći zvaničnici krajem 2013. javnosti predstaviti Beograd na vodi - Goethe-Institut je razmišljao o tome da u Savamali podigne privrmeni „kulturni paviljon“, u kome bi radio dok se renovira njegovo tradicionalno sedište u Knez Mihailovoj 50, kako bi se zgrada prilagodila savremenim propisima za zaštitu od zemljotresa. Taj paviljon trebalo je da nikne na jednoj neiskorišćenoj građevinskoj parceli kraj Save, od prilike tamo gde danas niče kula Belgrad Tower, koja budućim bogatim vlasnicima nekretnina obećava jedinstven pogled na Beograd i na njegove dve reke. Ideja da Goethe-Institut gostuje u Savamali bila je veoma zanimljiva lokalnim kulturnim i političkim predstavnicima, koji su se nadali da bi delovanje nemačkog kulturnog centra moglo podstaći umetnički i urbanistički razvoj ove četvrti.
 
Vremenom se pokazalo da Goethe-Institut neće morati privremeno da napušta svoje tadašnje i sadašnje prostorije, ali je zato 2013. godine nemački kulturni centar pokrenuo prestižni projekat (tzv. Exzellenzprojekt) pod nazivom URBAN INCUBATOR. Njegov cilj bio je da probudi svest o istorijskom značaju Savamale, koja je tada bila potpuno zanemarena, i da u toj četvrti ostavi trajne pozitivne tragove. Kao svaki kulturni projekat, i URBAN INCUBATOR vremenski je ograničen poduhvat, deluje punktualno, više koristi postojeće strukture nego što gradi nove, ali zato stvara značajne domaće i međunarodne mreže.
 
Projekat URBAN INCUBATOR pozvao je sedam potprojekata iz zemlje i inostranstva da čitavih godinu dana deluju u Savamali, da istražuju četvrt i njene stanovnike, sa kulturnog, umetničkog i društvenog stanovišta, ne bi li tako doprineli boljoj budućnosti u tom napuštenom i zapuštenom delu grada.
 
Iz jezgra projekta URBAN INCUBATOR razvilo se 2014. godine Udruženje „Urbani inkubator“. Bio je to ne samo značajan korak ka ukorenjavanju vizije ovog projekta, nego i veliki podsticaj za aktivno uključivanje u razvoj Savamale. Neki od projekata koje je pokrenuo ili podržao URBAN INCUBATOR u međuvremenu su okončani, ali su zato ostavili trajan trag. Drugi potprojekti i dalje deluju, oblikujući Udruženje „Urbani inkubator“, kao novu i nezavisnu organizaciju, razvijajući sveže ideje i uspostavljajući sve više veza.
 
Još od svoje prve programske godine, 2013, URBAN INCUBATOR tako snažno doprinosi „brendiranju“ Savamale u zemlji i inostranstvu, tj. njenom izrastanju u poznato sedište kulturnog života i urbanog razvoja. Kulturne inicijative ovog projekta, kao i njegove kombinacije raznovrsnih pristupa iz zemlje i inostranstva, uspele su da probude svest o potencijalu Savamale i o njenom budućem značaju. Na to je ukazao i dopisnik švajcarskog dnevnog lista Noje ciriher cajtung Andreas Ernst u reportaži pod naslovom „Rizičan megaprojekat na obali Save - grad silazi na reku“. U tom tekstu iz 2014. godine Ernst se bavi Savamalom i Beogradom na vodi, a u zaključku ističe: „mnogi Beograđani se plaše da bi buđenje iz ovog sna o velikom projektu moglo biti prilično neugodno“.
 
Za razliku od Beograda na vodi, koji planira i gradi nove objekte, projekat URBAN INCUBATOR i njegovi potprojekti trudili su se da ožive stare zgrade. Tako je u ulici Kraljevića Marka 8 nikla galerija, u međuvremenu vrlo poznata i priznata, dok je tzv. Španska kuća kraj samog Brankovog mosta mesecima bila središte brojnih aktivnosti, pa je čak delimično i renovirana.
 
Nakon što je raznovrsnim kulturnim i umetničkim programima ove lepe, stare zgrade u Savamali probudilo iz dugogodišnjeg sna, Udruženje „Urbani inkubator“ nakon pet godina intenzivnog rada okončava svoje delovanje. Pre toga, ono će međutim prikupiti i analizirati dokumentaciju, fotografije, kontakte, polazišta i iskustva, da bi - zajedno sa nekad Goethe-Gerilom sada Gradskom Gerilom - oformilo dinamičanu arhivu i tako sačuvalo sećanja na različite vidove samoorganizovanja u kulturi, kao i na plodonosna nova saznanja koja su iz toga proistekla.
 
Projekat URBAN INCUBATOR i njegovi brojni domaći i strani prijatelji pokrenuli su i podržali mnoge inicijative koje su ukazale na nove puteve urbanog razvoja. Oni su pritom stvorili veliku mrežu institucija, umetnika i aktivista, a otvorili su i raznovrsne puteve razmene mišljenja i iskustava. Projekti sa kojima je URBAN INCUBATOR sarađivao i oni koji su se na njega nadovezali, na primer WELTSTADT ili ACTOPOLIS, dokazali su održivost vizije Urbanog inkubatora. Narednih godina treba analizirati te i druge tragove, i tako ih sačuvati kao jedno drugačije sećanje na Savamalu i na bogat potencijal koji se može probuditi kada građane podstaknemo na to da se aktivno uključe u razvoj svoje četvrti i svog grada.

Dr Matijas Miler-Viferig
Suinicijator i rukovodilac projekta