Izdanje Filmmuseum 95
Režija: razno
Period produkcije: 1907–2002.
468 min.
O Francu Kafki i bioskopu
Kafkine rasejane beleške o filmu i o odlasku u bioskop velikim su delom snažan odjek piščevih neposrednih doživljaja. Te zabeleške su sažete, pa i eliptične, i kao takve slične nejasnim tragovima snova. Jedino detaljnije razmatranje ne tiče se toliko filma i bioskopa, toliko njegove preteče, takozvane panorame. Kafka je cenio taj - već zastareli - vid pokretnih slika, smatrajući da su su u njemu slike „življe nego u kinematografu”, u kome „kretanje rađa nemir”. Kao što je pre njega smatrao austrijski pisac Peter Rozeger, ali i sam izumitelj panorame Avgust Furman - ovaj drugi, doduše, iz komercijalnih pobuda - Kafka je maštao o „stapanju kinematografa i stereoskopa”, a time i o još dubljem uranjanju u ovu mesečarsku avanturu.
Kafka je izuzetno pažljivo registrovao paradoksalnu moć bioskopa. Uprkos njegovom nedvosmisleno trivijalnom realizmu i jednostavnosti konstrukta kao takvog, zbog kojih Kafka jednom prilikom govori o „starim filmskim pronalascima”, bioskop putem projekcije na velikom platnu u veštački zatamnjenoj prostoriji uspeva da ostavi dublji utisak nego bilo koji medij pre njega. Gledaoci su potpuno opčinjeni, paralisani, kao da su zaleđeni, kaže Kafka.
Sličnost snovima je očigledna, ali istovremeno i zavarava. Očigledna je jer se onirički momenat, san na javi, baš poput filma, teško može sažeti i „uhvatiti”, a zavarava jer je san, za razliku od filma, veoma lično, unutrašnje iskustvo koje ne možemo podeliti s drugima.
Poput prirodne nepogode koja nailazi naglo, bioskop može da nas dirne, zbuni i da nas potpuno proguta. U Pragu je tu moć prvi demonstrirao rabin Lev, kada je caru Rudolfu II i njegovoj sviti uterao strah u kosti impresivnom projekcijom laterne magice.
Protiv ovim prolaznim slikama, koje su, poput dnevnih novina, potrošna roba, Kafka mobiliše stil depeša i telegrama. Takva retorika bila je dobro poznata njegovim savremenicima. Silom prilika, oni su većinom bili izuzetno vešti u dopisivanju, pa im je takav način pisanja često prerastao u drugu jezičku prirodu. Primera radi, tokom svoje prve posete Veneciji, američki humorista, kolumnista i glumac Robert Benčli poslao je telegram sledeće sadržine: „Cela ulica pod vodom. Molim za savet.”. Takva stenografska ekonomičnost i taj nepogrešivi osećaj za poentu uspevali su da uhvate prolaznu sliku i njeno neposredno afektivno dejstvo, sprečavajući ih da se izgube zauvek. „Bio u bioskopu. Plakao. Lolote. Dobar sveštenik. Mali bicikl. Pomirenje roditelja. Izuzetno zabavno.” Odmah potom, vrteška osećanja se nastavlja: „Pre toga tužan film ’Nesreća u luci’, posle toga smešan ’Na kraju sam’.”
Hans Cišler
Filmovi
„Jízda Prahou otevřenou tramvají” (Vožnja tramvajem kroz Prag): Češka, 1908; režija, scenario, fotografija i produkcija Jan Kšjenecki; restauracija Národní Filmový Archiv, Prag, 2’;
„Peschiera” / „Lago Maggiore e lago di Como” / „Liguria” / „Il corse de Mirafiori” (Italijanski putopisi); Italija, 1907-1913; produkcija Società Anonima Ambrosio, Torino / Società italiana Cines, Rim; restauracija La cineteca del Friuli, Gemona, 20’;
„Primo Circuito Aereo Internazionale di Aeroplane in Brescia” (Prvo međunarodno avijatičarsko takmičenje u Breši), Italija, 1909; produkcija Manifatture Cinematografiche Adolfo Croce, Milano; restauracija Fondazione Cineteca di Bologna, 13’;
„Den hvide slavehandels sidste offer” (Bela robinja), Danska, 1911; režija Avgust Blom; scenario Peter Kristensen; kamera Aksel Gratćer; igraju: Klara Vit, Loric Olsen, Tora Majnke, Oto Lagoni, Frederik Jakobsen, Peter Nilsen; produkcija Nordisk Film, Kopenhagen; restauracija Det Danske Filminstut, Kopenhagen / Filmmuseum, Minhen, 55’;
„Nick Winter et le vol de la joconde” (Nik Vinter i krađa Mona Lize), Francuska, 1911; režija Paul Garbanji; igra: Žorž Vinter; produkcija Pathé Frères, Pariz; restauracija Gaumont Pathé archives, Pariz, 10’;
„Der Andere” (Drugi), Nemačka, 1912; režija Maks Mak; scenario Paul Lind; kamera: Herman Betger; igraju: Albert Baserman, Emerih Hanus, Neli Ridu, Hani Vajse, Leon Rezeman, Oto Kolot; produkcija: Vitascope GmbH, Berlin; restauracija Filmmuseum, Minhen, 77’;
„Theodor Körner” (Teodor Kerner), Nemačka, 1912; scenario i režija Gerhard Daman, Franc Porten; fotografija Verner Brandes; igraju: Fridrih Feer, Herman Zeldenek, Tea Zanden; produkcija Deutsche Mutoskop- and Biograph GmbH, Berlin; restauracija Filmmuseum, Minhen, 41’;
„La broyeuse de coeurs” (Fatalna žena); Francuska, 1913; scenario i režija Kamij de Morlon; igraju: Leontin Masar, Pjer Manje, Kamil Lisene, Žan Brindo; produkcija Films Valetta, Pariz; restauracija La Cinémathèque Française, Pariz, 47’;
„Prazdnovanie 300-letija Doma Romanovych” (Proslava 300 godina dinastije Romanov), Rusija, 1913; produkcija: Pathé Frères, Moskva; restauracija Ruski državni arhiv za fotografsku i filmsku dokumentaciju, Krasnojarsk, 16’;
„Daddy-Long-Legs”, SAD, 1919; režija Maršal A. Nilan; scenario: Agnes Džonson, prema romanu Džejn Vebster; kamera Čarls Roše; igraju: Meri Pikford, Mila Davenport, Perci Hasvel, Fej Lemport, Mahlon Hamilton, Lilijan Langdon, Maršal Nilan; produkcija Mary Pickford Company, Los Anđeles; restauracija The Library of Congress, Kalpeper / Filmmuseum, Minhen, 99’;
„Shiwat Zion” (Povratak u Sion); Palestina, 1921; režija, scenario, fotografija i produkcija Ya'acov Ben-Dov; restauracija Národní Filmový Archiv, Prag, 78’;
„Kafka va au cinéma” (audio komentar Stjuarta Tristera, Kafka ide u bioskop), Francuska, 2002; scenario i režija Hans Cišler; fotografija: Hans Cišler, Ute Adamcevski, Mirijam Fasbender; produkcija Movimento Production, Pariz, 55’
Filmovi se prikazuju u okviru Festivala K. u saradnji sa Austrijskim kulturnim forumom u Beogradu, Češkim centrom Beograd, Kulturnim centrom Beograda i mrežom EUNIC u Srbiji. Ulaz na sve programe je besplatan.
Nazad
