Predstavljamo vam sedam filmova nove nemačke produkcije o životima, nekada stvarnim nekada izmaštanim, koje ćete imati priliku da pogledate samo na GoetheFEST-u i koji su svi srpske premijere.
Moto festivala „Optimistično dezorijentisani“ postavlja između ostalog i pitanje „koliko je stvarnost stvarna“ pozivajući na razmišljanje o duhu vremena, u kome živimo i preispituje naš odnos prema stvarnosti. Svaki film ima autentičnu perspektivu i priča priču sa različitih polaznih osnova. Naime, austrijsko-američki psiholog i lingvista Paul Vraclavik je knjigom „Koliko je stvarno zaista stvarno“ 1976. godine pokazao da ono što razumemo kao stvarnost nije datost već zavisi od komunikacija, reprezentacije i društvene konstrukcije. Bezmalo 50 godina kasnije teme poput: šta je stvarno(st), zašto verujemo da je stvarno stvarno i kako druge uveravamo da je nešto stvarno(st), da li možemo da budemo sigurni u to što verujemo i da li je naše verovanje pouzdano, deluju nikad aktuelnije. Ta stara pitanja postavljaju se na nov način u izboru filmova u ovogodišnjem programu, kao i pitanje koliko u svakome od nas ima – nas.
GoetheFEST je festival za publiku, na kome želimo da vas iz godine u godinu iznova oduševimo bioskopom, da vam pružimo doživljaj zajedništva u bioskopskim salama, u kojima ćete deliti emocije i radovati se razmeni bilo sa svima onima u sebi ili onima oko sebe, a s obzirom na raznolikost i različitost naše publike tu je i značaj “anti-bubble”-a. Pozivamo vas da zajedno potražimo odgovor na pitanje u kojoj meri nemačka savremena kinematografija odražava stvarno(st) u kojoj živimo.
Festival otvara epski dramski film „15 godina“ Krisa Krausa koji predstavlja moćnu i emotivnu priču u kojoj se bivša pijanistkinja suočava sa svojom nasilnom prošlošću, istovremeno balansirajući između elemenata osvetničkog trilera i tragičnog portreta likova. U glavnoj ulozi je Hana Hercšprung, koja igra lik koji se bori između manije i depresije i koja svojom izvanrednom glumačkom sposobnošću daje energiju i dubinu priči. Film istražuje univerzalne teme kao što su osveta, milost i prihvatanje neizbežnog.
Festival zatvara film „Mrtav ugao“ renomirane nemačko-kurdske scenaristkinje i rediteljke Ajše Polat. Osetljiva, poetska drama o transgeneracijskim traumama, smeštena je u uzbudljivi politički misteriozni triler sa elementima socijalne drame, kroz koje su provučeni „found-footage“ i metarefleksija medija. Podeljen u tri poglavlja i snimljen u različitim medijskim formatima, film stvara napetu atmosferu koja vas svakim minutom sve dublje uvlači u kompleksnu mrežu zavere i paranoje. Film otvara i pitanja video nadzora i kontrole, kao i nestalim licima u Turskoj.
Film „Franky Five Star“ Birgit Meler osvaja kamerom i svevremenim pesmama, koje se, zajedno sa kostimom i scenografijom, savršeno uklapaju u sanjivu i blago eksperimentalnu estetiku filma. Pored Lene Urzendofski, koja fantastično dočarava višestrukost karaktera u samoj sebi, mora se istaći impresivnost cele glumačke postave.
U još jednom filmu Lena Urzendorfski je u glavnoj ulozi. U filmu „S one strane plave granice“ Sare Nojman pratimo priču o troje mladih junaka, čija bezbrižna mladost biva opterećena životom pod DDR režimom. Njihov pokušaj bekstva na otvorenom moru oslikava savremenu temu izbeglištva, podsećajući na to da su u istoriji postojali trenuci bega u slobodu. Film istražuje unutrašnje borbe i težnje za priznanjem, kao i paralele/suprotnosti između mladih tada i danas, koji se suočavaju sa različitim izazovima. Uz elemente nade i straha, smeha i brige, film pruža duboko emocionalno putovanje kroz složene stvarnosti prošlosti, pozivajući vas da se povežete sa sopstvenim istorijama.
Film „Jonja“ Anike Mecke je divan, human film koji uspešno spaja društvenu relevantnost i zabavu. Mecke se usuđuje da, kroz posmatrački i spor način pripovedanja, detaljno istraži ono što nas suštinski pokreće.
Ljubiteljima izuzetnih filmova posebna preporuka ide autrijsko-nemačkoj koprodukciji „Đavolje vrelo“ rediteljskog dua Veronike Franc i Severina Fiale, koja je austrijski kandidat za 97. Oskara za najbolji međunarodni film. Film pruža jezovitu kritiku verskog dogmatizma, mračnu i dirljivu rekonstrukciju glasova prošlosti koji su ostali nečujni i uzbudljiva metafizička istraživanja okova koji su putovali kroz vreme da bi opstali u današnjem društvu. Istorijski film sa radnjom smeštenom u mračni 18. vek ruralne Austrije, rađen je u analognoj tehnici 35 mm, transponuje atmosferu holandskog slikarstva, i ima mnogo poveznica sa današnjim trenutkom.
„Iz sopstvene kože“ je fascinantan i jedinstven film koji istražuje pitanje identiteta, ljubavi i tela. Reditelj Aleks Šad vodi nas kroz intrigantni misaoni eksperiment – šta bi se dogodilo ako bismo mogli zameniti svoja tela s drugima? Film prati nekoliko likova koji se suočavaju sa izazovima menjanja ne samo identiteta, već i polova i seksualnih orijentacija. Uz minimalističke vizuelne efekte i duboko emocionalne performanse, „Iz sopstvene kože“ preispituje granice onoga što nas čini onim što jesmo. Ovaj film vas neće ostaviti ravnodušnim, već će vas podstaći da preispitate sopstvene granice i percepcije.
Optimistično dezorijentisani – uživajte u filmovima, preispitujte sebe, druge, stvarno(st), i verujte u potencijale umetnosti.
Selektorka programa Sunčica Šido,
koordinatorka programa kulture
Goethe-Instituta u Beogradu
