Nejednakost kao praksa

Nejednakost kao praksa © Darko Dragičević

Projekat Nejednakost kao praksa odvijaće se tokom 2021. i 2022. godine. Cilj nam je da se analitički približimo temi Nejednakost kao praksa, i to dovodeći je u vezu sa raznovrsnim društveno-političkim i kulturnim činiocima.

„Nejednakost kao praksa“ je dvogodišnji projekat koji će se odvijati tokom 2021. i 2022. godine. 

Pitanja o opštoj temi nejednakosti biće podeljena sa deset mladih lokalnih umetnika iz Srbije u osam radnih faza, pod umetničkim mentorstvom vizuelnog i performans umetnika Darka Dragičevića. Radne faze biće u formatima radionica.

Tokom ovih faza bavićemo se pitanjima na temu nejednakosti koja ćemo transformisati u umetničke prakse. Štaviše, one će postati kolaborativne metode otpora prema globalnim političkim i društvenim promenama koje su sve više i više van ravnoteže.

Šta znači biti deo prvog, drugog, trećeg, četvrtog ili petog sveta itd.? Šta su rodne i rasne nejednakosti, politike slobode govora i sve druge goruće teme kojima se svakodnevno bave mladi i kreativni ljudi? Šta to znači u smislu globalizacije, gentrifikacije, klime, tehnoloških i političkih promena?

Ovo su neka od pitanja u vezi sa temom „Nejednakost kao praksa“ kojima želimo kritički da pristupimo kroz umetničku praksu. Bavićemo se različitim politikama rada, roda, manjina, zdravstva, nejednakstima u polju obrazovanja, kao i osnovnih umetničkih prava. Na taj način želimo da istaknemo neke od egzistencijalnih problema sa kojima se mladi umetnici sve više svakodnevno susreću u Srbiji kao što su strahovi, prava na slobodu i neizvesnosti u kontinuitetu.
Kao i mnogi drugi, širom sveta.

Konačni ishodi ovih procesa biće objavljeni u knjizi pod istim naslovom.
 
Darko Dragičević









Darko Dragičević

Darko Dragičević je rođen u Beogradu, živi u Berlinu. Od 2003. godine prikazuje svoje radove na međunarodnoj sceni. U smislu proširene prakse performansa, koreografije i filma, učestvuje u interdisciplinarnim projektima i saradnjama koje obuhvataju nekoliko medija. Neki od novijih projekata su performans Silent Trio, Epilogue sa Kristinom Čupke, istraživački projekat Exhaustion and Exuberance/I Can, I Can’t: Four Figure Studies i Nejednakost kao praksa, u okviru saradnje sa Goethe-Institutom Beograd. Predaje na sledećim institucijama: DOCH/Univerzitet umetnosti u Stokholmu, Centar za savremeni ples/Univerzitet za muziku i ples u Kelnu, Univerzitet Folkvang u Esenu, Y-Institut/Univerzitet umetnosti u Bernu i Tanzquartier u Beču.


Autori koncepta: Darko Dragičević, Zorica Milisavljević
Umetnički direktor: Darko Dragičević
Odgovorno lice / direktor Goethe-Instituta u Beogradu: Frank Bauman
Menadžer projekta: Zorica Milisavljević
Umetnički saradnici (i učesnici u radionicama): Dušan Ćubić, Marina Ćuruvija, Emilija Đonin, Anastasija Kanazerević, Marija Marković, Dunja Petković, Đurđina Samardžić, Jovana Stojić, Anja Živković

„Nejednakost kao prkasa“ je projekat Goethe-Instituta u Srbiji u okviru platforme „Next Generation“.