Nemački ustav naziva se „das Grundgesetz”. On sadrži najvažnije pravne i političke propise Savezne republike Nemačke. U njemu između ostalog piše da je Nemačka demokratska država, što znači da svaki pojedinac ima podjednako pravo da učestvuje u političkom životu, na primer u okviru nekog saveza, inicijative, sindikata ili stranke.

Svaka politička stranka ima svoj program i cilj. Najveće stranke u Nemačkoj su SPD (Socijaldemokratska stranka Nemačke), CDU (Hrišćansko-demokratska unija), Bündnis 90/Die Grünen (Zelena stranka), FDP (Slobodna demokratska stranka), AfD (Alternativa za Nemačku) i Die Linke (Levica). A pored nabrojanih postoje i mnoge druge, manje stranke.

© Goethe-Institut U Ustavu su navedena i prava i obaveze građana Nemačke. Neke od osnovnih obaveza su: obaveza pohađanja škole koja podrazumeva da deca i mladi u Nemačkoj moraju da idu u školu, zatim obaveza plaćanja poreza što znači da svako ko zarađuje novac mora da plaća i porez, i obaveza poštovanja zakona koja nalaže da svako mora da se pridržava zakonskih propisa.

A evo i najvažnijih prava:

Pravo na dostojanstvo: U obavezi smo da poštujemo svako ljudsko biće.
 
Pravo na ravnopravnost: Svi ljudi imaju podjednaka prava, što između ostalog znači i da muškarci i žene imaju ista prava.
 
Jednakost pred zakonom: Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. 
 
Pravo na slobodu izražavanja: Svako ima pravo da iskaže svoje mišljenje.
 
Sloboda okupljanja: Ljudi imaju pravo da se sastaju u grupama.
 
Pravo na izbor boravišta: Svako ima pravo da živi i stanuje tamo gde želi.
 
Pravo na slobodan izbor zanimanja: Svaki čovek ima pravo da slobodno izabere svoje zanimanje.

Osim navedenih prava postoje i pravo na zaštitu braka i porodice, biračko pravo i pravo na slobodu veroispovesti.
    
Biračko pravo kaže: Ljudi u Nemačkoj imaju pravo da daju svoj glas na izborima, kao i da budu birani. Izbori moraju biti tajni, opšti i slobodni. Postoje sledeće vrste izbora: izbori za evropski parlament (nem. Europawahl), parlamentarni izbori (nem. Bundestagswahl),  pokrajinski izbori (nem. Landtagswahl) i lokalni izbori (nem. Kommunalwahl). Pravo glasa na izborima za evropski parlament kao i na lokalnim izborima mogu ostvariti svi građani Evropske unije koji žive u Nemačkoj i koji po pravilu imaju više od 18 godina. U pojedinim pokrajinama na lokalnim izborima dozvoljeno je glasanje i sa navršenih 16 godina. Na pokrajinskim i parlamentarnim izborima pravo glasa imaju samo nemački građani od navršene 18. godine. U mnogim mestima postoji integraciono veće (nem. Integrationsrat) ili savetodavni integracioni odbor (nem. Integrationsbeirat). Njih po pravilu biraju doseljenici. Savetodavni integracioni odbori zastupaju političke interese doseljenika, a mogu Vam pružiti pomoć i ukoliko imate pitanje ili problem. Njihova aktivnost usmerena je na bolje funkcionisanje zajednice doseljenika i Nemaca.

© Goethe-Institut Pravo na slobodu veroispovesti kaže: Svako ima pravo na slobodan izbor religije i praktikovanje svoje vere. Oko trećine ljudi u Nemačkoj zvanično ne pripada nijednoj religiji. Većina Nemaca je hrišćanske veroispovesti, tačnije katoličke ili evangelističke. Mnogi hrišćanski praznici kao što su Božić i Uskrs istovremeno su i državni, odnosno zakonski praznici kada se ne ide na posao. Ali u Nemačkoj žive i mnogi pripadnici drugih veroispovesti.

U nemačkim školama uglavnom postoji evangelistička i katolička veronauka, dok je u neke škole uvedena i pravoslavna, jevrejska i islamska veronauka. Na roditeljima je da odluče da li njihovo dete treba da pohađa časove veronauke ili ne, a takođe odlučuju i o tome na koju veronauku će se dete upisati.
 
U Nemačkoj svako ima pravo da otvoreno iskaže svoju seksualnu orijentaciju. To znači da su istopolne zajednice, bi, trans i interseksualnost podjednako deo svakodnevnice kao i heteroseksualnost. I u Nemačkoj pokret LGBTQ igra značajnu ulogu u društvenom životu. To je zajednica lezbejki, gej, bi, transrodnih i kvir (queer) osoba. Ove osobe u Nemačkoj su zaštićene. Simbol LGBT-pokreta je zastava u duginim bojama.
 
Od 1. oktobra 2017. u Nemačkoj su dozvoljeni istopolni brakovi koji uključuju sva prava i obaveze. To između ostalog znači i da istopolni bračni parovi, jednako kao i heteroseksualni, imaju pravo na usvajanje deteta ukoliko za to ispunjavaju uslove.

© Goethe-Institut Ukoliko bi došlo do povrede nekog od ovih prava, možemo govoriti o diskriminaciji. Za više informacija na ovu temu potražite link na našem portalu.

Video International Sign

Imate dodatnih pitanja? Napišite nam poruku preko kontaktnog formulara na našem sajtu, a mi ćemo Vaše pitanje anonimno proslediti savetnicama i savetnicima Migrantskog centra za mlade.